Успели смо! / We did it!!!

SERBIAN:

Успели смо!

Овај сан смо дуго сањали... Тачније од првог састанка у Лашком (Словенија), aces Kick-off Meeting-a  у септембру 2012. године, па до свечане ACES академије , априлa 2013., Сенецу (Словачка). 

Добили смо награду за иновативно учење. Тома, Елена, Ива и ја не бисмо успели без помоћи волонтера, наставника и професора обе школе, ђака (који су дали свој максимум и показали изузетну храброст појавивши се у медијима ). Ових пар месеци је било напорно, исцрпљујуће, пуно жртвовања, али се исплатило! Када сам видела осмехе на Еленином, Ивином и Томином   лицу ( а он се скоро никада не смеши, а када се насмеши било је веома кисело - сада је његов омех био искрен и пун поноса ) - била сам поносна што сам члан оваквог тима, али не само због награде, већ због велике блискости. Јако сам се везала за њих, што се могло видети када смо узимали награду... Успела сам да савладам многе препреке, а неке не скроз...Сви су нас похвалили за презентацију, за коју је заслужна Елена. Доказали смо оно што сам хтела: ИАКО СМО РАЗЛИЧИТИ - ЈЕДНАКИ СМО! 

Најдражи део ми је био када нас је Хајнц прозвао за награду, показавши људима аплауз на знаковном језику и када сам ја,свима на церемонији, на знаковном језику  рекла "Добро вече, како сте?" 

Поносна сам  што сам  члан ACES-а!

Елена, Тома... жао ми је што смо се растали, били сте одлични партнери, драго ми је што смо сарађивали. Пуно среће на следећим пројектима. Надам се да ћемо сарађивати на још неким пројектима сем на ACES-у.

Хвала свима који су били уз нас!

ENGLISH:

We did it!

This dream we have long dreamed ... from the first meeting, 

aces Kick-off,

 in Lasko (Slovenia),  in September 2012 until the ACES Academy in April 2013, in Senec (Slovakia).

We have obtained a prize for innovative learning. Toma, Elena, Iva and I would not have managed without the help of volunteers, teachers of both schools, students (who have given their best and showed great courage by appearing in the media). These few months were hard, exhausting, a lot of sacrifice, but it was worth it! When I saw the smiles on Elena, Iva and Toma's face (and he almost never smiles, and when he smiled, it was very sour - now his smile was honest and full of pride) - I was proud to be a member of this team, but not only for the prize, but because of high affinity. I was very attached to them, which could be seen when we were on the stage while receiving the prize ... I was able to overcome many obstacles, and some I still have to work on ... All the way we were praised for the presentation, which was sreated by Elena. We have proved what I wanted: ALTHOUGH WE ARE DIFFERENT -WE'RE EVEN!

My favorite part was when 

Heinz 

called us for the  Award, showing people round applause in sign language, and when I 

said, to everybody at the ceremony, 

"Good evening, how are you?"

 in sign language, 

I am proud to be a member of ACES!

Elena, Toma ... I'm sorry we parted, you have been great partners, I'm glad we worked together. Good luck on your next projects. I hope we can work together again on some other projects, not only in the ACES world.

Thanks to all who were with us!